Dvostruki jubilej SKAMIJE
Prvi novembar 2014., subota, svečana sala opštine Vračar. Sala skoro popunjena. Održava se mala svečanost, obeležavanje 2 godine od izlaženja obnovljenog lista SKAMIJA i 80 godina od izlaska prvog broja. Povod lep, dužan poštovanja, a utisak izvanredan.
U današnje vreme, najčešće se, kao poštapalica, koristi reč-otudjenje, kada braća ne kontaktiraju, kada članovi porodice žive kao stranci, a tek susedi se i ne poznaju. I u tom i takvom vremenu, desi se ovaj skup, skup ljidi iz istog plemena, iz familije Vunjak, sada već treća generacija, koji su se nekim čudom povezali, okupili i drže se za ruke, kao u kolu. Sastaju se, druže se, dopisuju, a centar i jezgro informisanja je SKAMIJA. Po meni, to je ravno poduhvatu, nešto toliko retko da deluje nestvarno. Zaista je za divljenje. A da čudo bude veće, uspeli su da proniknu u nazad ceo vek, da otkriju poreklo od svojih pradedova iz ponosne, kršne Like, i sve to da prikažu u tri knjige rodoslova, sa uredno složenim imenima i čak fotografijama svakog pojedinačno. Zaista, čudo. Za ovakvo delo, vredno hvale i divljenja, zaslužna je jedna grupa entuzijasta, koja znalački, stručno, profesionalno, iskreno, predano, ideju pretvara u delo.
Da se podsetimo Skamije, te drvene klupe za mnoge nepoznate, i zaboravljene, sada je u muzeju negde u nekom ćosku prekrivena vremešnom prašinom. Ona ‘pamti’ učenike kojima nije pružila udobnosti tokom celog školovanja, ali sada može da bude ‘ponosna’ na plejadu uspešnih ljudi koji su u njoj sedeli i učili. Zato Skamija iz 1934. sa ponosom nosi to ime.
Njeni sledbenici dali su joj život i obnovili i osavremenili, u časopis Skamija online.
Da može da vidi sve ovo, Ljuba bi zadovoljno, sa blagim osmehom, pućnuo jedan dim iz svoje lule, i rekao: ’’Bravo, deco!” Bio bi neizmerno ponosan na svoje dve čerke, Mimicu i Ljiku i naravno, na sve ostale Vunjake, koji zdušno nastavljaju njegovo delo.
Sa velikim zadovoljstvom i radosću učestvujem i ja u SKAMIJI, i prema svojim mogućnostima, dajem skromni doprinos, i otkrivam lepše strane čoveka i života. Moj iskreni naklon, stisak ruke i podrška ovom veličanstvenom poduhvatu i svim ljudima, koji pregalački stoje na čelu i “vode kolo” Vunjaka.
Beograd, novembar 2014.
