Година, је дуга! Када оде пријатељ, друг, брат, рођак... Чини ти се да се то десило јуче... Драган Цветковић, оставио је неизбрисив траг сећања на дружења, свима нама који смо га познавали.

Његов дан почињао је рано, са устаљеним ритуалом, доручка... Пре подне испланирано креће, како каже на „терен“, на пијацу... и тада сврати и до нас, ако има свој радни материјал, убаци у наше поштанско сандуче. Он је све што је радио, правио у дупликату и доносио је мени, да  чувам. Уколико би му нешто затребало, лакше му је било да пита мене: „Мимице, нађи ми, лакше је теби, него да тражим по својим папирима“. Познато је  било да када његови из далеке Аустралије дођу на одмор у Београд, он мора да те своје папире негде склoни. Они њему направе „ред“ у коме се он више не сналази, тешко му је то падало.  

Кад иде на „терен“ то је за нас „цик-зоре“ 7-8 изјутра. Некад у повратку из града, то је већ наше неко време, сврати до нас у посету, пожели добро јутро, и остане на кафици и чашици разговора. Имаo је обичај с' врата да каже: „Добро јутро Црногорци“!  

Практиковао је да обави све што има ван куће до ручка, да би поподне после краћег одмора саставио свој план рада. Радно одговорно прилазио је својим обавезама, што треба или што га замолиш да уради, уради перфектно и на време, могли смо да се ослонимо на њега. Невероватно колико је савесно и на време својом упорношћу, многе ствари урадио и привео крају.

Почео је изненада да пише песме, на моје пријатно изненађење. Упитала сам га: „Како је дошло до тога да откријеш свој „таленат“, потребу за стиховима?“ Одговорио је: „Лежао сам тако непокретан у гипсу и спонтано почех да сва дешавања око мене и у фамилији пропраћам стиховима“.

Писао је песме, пријатељима и фамилији за пригодне ситуације: рођендане, крштења, свадбе,  за тужне догађаје. Своје стихове објављивао је у часопису Скамија где је био и члан уредништва.*

Драган Цветковић добитник je признања Милутин Миланковић  за предано и несебично ангажовање на популаризацији и афирмацији лика и дела Милутина Миланковића. На иницијативу професора Цветковића  Геолошко и хидро-метеоролошкa  школа  од 1988. године носи име  српског и светског научника Милутина Миланковића. Драган Цветковић иницијатор је подизања споменика Милутину Миланковићу и увођења признања ''Златни индекс'' и ''Златна диплома'', kojи се  додељују на Рударско-геолошком факултету од 2000. године, односно 2006. године.

Неуморан прегалац на популаризацији науке проф. Д. Цветковић добитник је следећих признања:**
„Плакете ГХМШ Милутин Миланковић“, 1978. 1988. 1998. године
''Повеље заслужног члана СИТС-а'' 1987. 1989. године
''Повеље почасног члана Савеза инжењера и техничара Србије'' 2010. године

У знак сећања на Драгана Цветковића послушајте његову песму Фамилија Вуњака. Чита Зорица Рогановић Унковић.

*http://skamija-vunjak.rs/1broj/d_cvetkovic.php
http://skamija-vunjak.rs/2broj/doajen_ilija.php
http://skamija-vunjak.rs/3broj/pavle.php
http://skamija-vunjak.rs/3broj/milos.php
http://skamija-vunjak.rs/4broj/peti_skup.php
http://skamija-vunjak.rs/6broj/istorija_rogatice.php
**http://skamija-vunjak.rs/4broj/dobitnik_priznanja.php

Испраћај 25.априла 2017:
http://skamija-vunjak.rs/13broj/in_memoriam_dragan_cvetkovic.php
http://skamija-vunjak.rs/13broj/super_deka.php
http://skamija-vunjak.rs/13broj/25april_novo_groblje.php

Мирјана Вуњак Жикић