КРУШКА У ЛИЦИ

Старица једна непомично стоји
На згаришту куће Ваје Вуњака
Уз порушен плот и подивљале шљиве
И уништено огњиште у селу Шкарама

Старица крушка пркоси годинама
А већ  је ту у пољу два и по века
Бујну  лиснату крошњу диже у небо
А зелена трава расте јој до колена

Старица сећања крије под крошњом
На веселу децу што некуда јуре
На вредне женске руке у цик зоре
И мушке јуначке приче у смирај дана

Старица поносно развија гране
Ветар јој мрси зелену косу
Киша јој храни жиле куцавице
А сунце греје избраздано тело
Kruska
Kruška na imanju Vunjaka
 

Татјана Филиповић Радулашки