NAPIŠI NEŠTO LEPO...
Ljuba N.Vunjak
"Napiši jedan dobar tekst o Ljubi", bila je izričita njena sestra Ljiljana, inače moja supruga i životna saputnica.
Ljuba Vunjak !
Šta ja, u ulozi zeta, mogu da napišem o svom tastu, kad sam unapred opterećen sumnjom da dve Ljubine kćerke neće biti zadovoljne mojim, na papir nabacanim, sećanjima na njihovog oca? No, tražile su, mogu da probam da ih potonjim redovima ne naljutim ili razočaram. Šta god napisao Ljuba se ne bi naljutio, samo bi se slatko nasmejao onim svojim zdravim, vedrim, optimističkim osmehom kojim se probijao kroz život, savladavajući mnoge teškoće i iskušenja.
Ljubu i mene, sem uspostavljenih rodbinskih veza, spajalo je i pripadništvo istoj profesiji. Obojica smo živote proveli kao novinari pa smo zato mnogo lakše i bezbolnije premostili generacijski jaz koji obično otežava pa i onemogućuje uspostavljanje poverenja izmedju dvojice muškaraca različitih zanimanja i interesovanja koji žele da poseduju ljubav iste ženske osobe. Ljuba i ja smo se oprezno merkali kad nas je Ljiljana upoznala, ali smo kao pripadnici zanata koji zahteva što brže uspostavljanje kontakta sa osobom koja može da bude važna iz profesionalnih ali i ličnih razloga relativno lako probili led formalizma, omogućivši obojici da se kao kolege postepeno, ali bez napora, približavamo jedan drugom, gradeći prijateljstvo koje će teći uporedo sa odnosom zet - tast.
Ljuba Vunjak bio je, iznad svega, pošten i častan čovek. U potpunom skladu s takvim karakterom prolazio je kroz život u vremenima koja su - na žalost sve više i otvorenije - favorizovala druge "vrednosti" - sebičnost, zavist, poltronstvo, lažni moral, gradjenje karijere po svaku cenu.
Nije se žalio, nije se gurao niti laktao, niti vukao šefove za rukav kako bi dobio veću platu i bolji položaj. Obavljao je vredno i znalački svoj novinarski posao, okružen ponajviše neradnicima - mnogobrojnim birokratima u Veću Saveza sindikata Jugoslavije. Nije se odrekao svojih idejnih opredeljenja iz mladosti, ali je, kao ličnost širokog srca pokazivao razumevanje za kolege pa i prijatelje koji su odlučili da saviju kičmu kako bi sebi i svojim porodicama obezbedili udobniji život u društvu koje je ubrzano napuštalo zalaganja za dugogodišnje neprikosnovene dogme - komunizam, jednakost, bratstvo, jedinstvo. Ljuba nije odustajao od crvene boje, nije se odrekao Lenjina niti Rusije, ali je svojim mudrim, odmerenim ponašanjem uspevao u svakodnevnom životu da ostane svoj, sačuvavši ugled i poštovanje na radnom mestu kao i iskrenu ljubav u porodičnom okruženju.
S takvim Ljubom mogao sam da pričam o mnogim temama, otvoreno, iskreno i sa uživanjem. Umeo je pažljivo da sluša i da svoja razmišljanja i stavove saopšti argumentovano i trezveno. Imao je i izuzetan smisao za humor i igrao je vise nego dobar šah.
Zaključujem: pišuči ovaj tekst shvatio sam koliko mi Ljuba Vunjak nedostaje.13.02.2013.
Davorin Darko Ribnikar