ЋЕЛЕ-КУЛЕ

Хуршид-паше. Из Јасеновца.
Са црним ножем. Међ зубима.
Мржњом и крвљу. Окупани.
Над личким голубњачама.
Над херцеговачким Коритима.
Излазе трупла. Из јама.
Из клачина. Кости нам.
На Косову. Премећу потајнице.
У рушном срцу. Мукло тули.
Хроми горски вук.

 
     

Из жбуке. Из камена. Светле
лобање. Са оком свевидећим.
Траг звездане жеравице.
Страшно се племе. Из бездна.
Помаља. Ресавци процветали.
Кроз златна уста липе. Дишу.
Нишава плави поља. Пауци
град премрежују. Двадесет и
пет гроша. За одсечену главу.
Крај је пролећа. Црвена
мећава. Зидају мртви мајстори.
Кулу. На небесима.

 

Хуршид-паше. Из Јасеновца.
Са црним ножем. Међ зубима.
Мржњом и крвљу. Окупани.
Над личким голубњачама.
Над херцеговачким Коритима.
Излазе трупла. Из јама.
Из клачина. Кости нам.
На Косову. Премећу потајнице.
У рушном срцу. Мукло тули.
Хроми горски вук.

ВЕТРОВИ СА ЧЕГРА
Нема угарница. Без наших
костију. Посејаних. Зелен је
месец. Врти се звездани
круг. Ламартин спава. О
Ћеле-кулу наслоњен. С руком
на грудима. У сну му Париз.
Омамна Нотр Дам. Из
балканске мрклине. Куга.
И присојкиња. Вреба. Над
цариградским друмом. У
висинама. Крваву главу.
Стевана Синђелића. Ветрови
са Чегра. Носе.

 
Miroljub Todorović 
Miroljub Todorović
(Из збирке Видов дан, Просвета, Ниш, 1989)

PESMA KAO PRIRODNI PROCES


Isključiti iz pesama realan svet . Svet stvari i svet bića. Težiti ka poeziji zamršenih neorganskih i amorfnih oblika. Nešto slično apstraktnom (nefigurativnom) slikarstvu. Svemu tome potražiti inspiraciju, najpre, u egzaktnim naukama. Pesma bi se poistovećivala sa zvukom (ritmom) i mutnom slikom, nejasnih i nepreciznih obrisa, gde predmeti gube svoj identitet.

Stalni odnos unvierzalno – individualno sagledati kroz pesmu kao prirodni proces. 
(M. Todorović: Poetika Signalizma)