Сач или вршник

је метални, керамички или земљани поклопац сферног облика, под којим се на огњишту пече: хлеб, лепиња, пита, месо и слично. Јела спремљена на овакав начин спадају у етно специјалитете у Србији, Лици, Босни и Херцеговини и Црној Гори.

У отвореном ложишту, разгрне се ватра у средини и на то место, дакле у огњишту, ставља се црепуља са храном. Потом се преко ње ставља сач, и све то се затрпава жаром. После одређеног времена које је потребно да се храна испече, жар и пепео се жарачем или лопатицом скину са сача, сач се жарачем подигне и печени предмет се узме из црепуље. Има случајева, нпр када се пече погача, да се не користи црепуља, већ се тесто ставља директно на земљу и само покрива сачем. Реч потиче из турског језика saç.

За овај начин спремања хране користи се и израз у црепуљи, пошто поклопац може бити од печене земље сличне црепу (начин прављења посуде је исти као за прављење црепа).