ФИЛИПОВИЋИ

Љубитељ коња, звани Филип
Од воде Вапе, из хладне Сјенице
Од Рашке, постојбине Немањића
Дојаха на разиграном вранцу
У питому зелену Шумадију

Изабра њиву крај реке Груже
И забран разгранат за кућу своју,
Загледа се у лепу гиздаву Гружанку
Испроси девојку  и сви огњиште своје
Да живи часно, племенито и вредно

У љубави изродише  многе синове и кћери,
Дечија граја и песма вазда се чула,
Живеше у једној кући отац и мајка,
нана и деда, прадеда, прабаба и чукундеда...
Од њих настаде наш род Филиповића.

А крсну славу понеше са Пештера,
славу што мало Срба је слави,
Од давнина беше  св. Јоаким и Ана
Слава у народу звана Аћим а Ана
По њој се и данас непознати род препознаје